Roditeljsko pravo u doba korone

Roditeljsko pravo u doba korone

      Usled pandemije korona virusa – Covid 19, u Srbiji je uvedeno vanredno stanje dana 16.3.2020. godine. U ovom momentu je još uvek neizvesno koliko će trajati pandemija, a posledice ćemo tek osetiti. Skoro svi državni organi i institucije su uvele ograničenja koja se tiču prijema stranaka i obima posla.

      Dana 17.3.2020. godine Ministar pravde je doneo Preporuku za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanje prema kojoj je bilo određeno da će se odvijati suđenja u građansko-pravnim postupcima koji su po zakonu hitni, dok će se suđenja u svim ostalim građanskim predmetima odlagati do okončanja vanrednog stanja. Zbog različitog tumačenja Preporuke, a na zahtev Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Vojvodine, Visoki savet sudstva je precizirao pojam „hitnih postupaka“ i doneo odluku dana 18.3.2020. godine da će se održavati suđenja samo u onim predmetima u kojima:

– treba odlučiti o privremenoj meri (donošenje, produženje ili ukidanje);
– se odlučuje o merama zaštite od nasilja u porodici;
– se odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija u sredstvima javnog informisanja;
– odlučuje o zadržavanju u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije;
izvršenje izvršnih isprava u vezi sa porodičnim sporovima.

        Od ovih 5 vrsta predmeta u građanskoj materiji, čak 3 vrste se odnose na porodične odnose, što je skladu sa čl. 204. stav 2. Porodičnog zakona koji propisuje da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo. 

       Ceneći ozbiljnost vanrednog stanja kao i neophodnost da se sačuva zdravlje građana, nije izostalo razumevanje države za, neretko, komplikovane porodične sporove u kojima, skoro uvek, najviše trpe deca. Čak i u redovnom stanju, porodični postupci su uglavnom prožeti uzajamno nekorektnim ponašanjem roditelja. Vanredno stanje će biti samo dodatni izgovor da nekorektan roditelj bude još nekorektniji. Tako na primer vanredno stanje, bojazan od zaraze i slično će biti samo još jedan u nizu izgovora za roditelja, sa kojim dete živi, da ne dozvoli ili izbegne obavezu da omogući drugom roditelju da viđa dete. Pritom se ne razmišlja o tome da vreme, odnosno protek vremena, i sam proces pamćenja nije identičan kod odrasle osobe i kod deteta nižeg kalendarskog uzrasta. 

           Vratimo se sada na sudske postupke za vreme vanrednog stanja.

          Način i uslovi za određivanje privremene mere su regulisani Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Odredbom člana 449. Zakona je propisano da se privremenom merom obezbeđuje novčano ili nenovčano potraživanje čije postojanje izvršni poverilac učini verovatnim. Da bi se odredila privremena mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja (koje je predmet svih porodičnih sporova, izuzev spora o izdržavanju), izvršni poverilac, osim verovatnoće postojanja potraživanja, mora učiniti verovatnim i da bi bez privremene mere ispunjenje njegovog potraživanja bilo osujećeno ili znatno otežano ili da će biti upotrebljena sila ili nastati nenadoknadiva šteta (opasnost po potraživanje).

         Ovo znači da, ukoliko je u toku postupak po tužbi za razvod braka, samostalno vršenje roditeljskog prava, lišenje roditeljskog prava ili pak postupak koji se odnosi na zaštitu prava deteta, čak i za vreme trajanja vanrednog stanja, stranka u postupku ima pravo da podnese predlog za određivanje privremene mere radi regulisanja odnosa, koji je predmet tužbe, do okončanja sudskog postupka. Predmet privremene mere ne može biti razvod, odnosno ne može se tražiti da sud odredi privremenu meru da se razvodi brak do okončanja postupka. Međutim, može se tražiti, pod uslovima iz člana 449. Stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, da sud odredi privremenu meru u pogledu vršenja/lišenja roditeljskog prava, uređenja načina održavanja ličnih odnosa roditelja i deteta, iznos i način plaćanja izdržavanja.

          Pored predmeta u kojima treba odlučiti o privremenim merama, shodno odluci Visokog saveta sudstva, za vreme vanrednog stanja takođe će se održavati suđenja koja se tiču mera zaštite od nasilja u porodici. Ove mere su propisane odredbom člana 198. stav 2. Porodičnog zakona. Ukoliko je postupak po tužbi radi zaštite od nasilja u porodici pokrenut, pre proglašenja vanrednog stanja, postoji mogućnost da se podnese predlog za određivanje privremene mere. Naravno, ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 449. st.3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

         I na kraju, izvršenje izvršnih isprava u vezi sa porodičnim sporovima znači da se, čak i za vreme vanrednog stanja, može pokrenuti postupak izvršenja. Odredbom člana 41. Zakona o izvršenju i obezbeđenju je propisano šta je obuhvaćeno pojmom „izvršna isprava“. U konkretnom slučaju tu spadaju, osim pravnosnažnih sudskih presuda, i rešenja o određivanju privremene mere (kod kojih žalba ne odlaže izvršenje). Predlog za izvršenje se podnosi nadležnom sudu i taj postupak sprovodi sud, a ne javni izvršitelj.

       Iz svega ovoga se može zaključiti da je država, odnosno Visoki savet sudstva, pokazao čak i u vanrednim okolnostima potreban senzibilitet za porodične probleme i sporove. Da li će eventualno donošenje rigoroznijih mera, u cilju suzbijanja virusa Covid 19, uticati na brzinu i način održavanje suđenja u porodičnim postupcima, ostaje da se vidi. Država je dala priliku roditeljima da i u vanrednim okonostima rešavaju sporne porodične odnose sudskim putem. Sada je na roditeljima da pokažu viši nivo saradljivosti i razumevanja.  

Ko su socijalni radnici?

Tekst koji sledi je preuzet sa Facebook-a, uz prethodno dobijenu saglasnost autora teksta Olja Vidak Jakov, koja je po zanimanju socijalni radnik. Razlog zbog  kojeg vam prenosim ovaj tekst je da biste bolje razumeli ko su i čime se bave socijalni radnici u Srbiji. Nazalost, to je humana i vrlo odgovorna profesija, ali ovde vrlo degradirana. U inostranstvu, kako u Evropi tako i na zapadu, socijalni radnici imaju potpuno drugačiji status u društvu. Sigurna sam da se veliki broj čitalaca možda neće složiti sa tekstom koji sledi, ali vredi ga pročitati kako biste shvatili makar delić onoga čime se sve bave socijalni radnici. Pritom, moram napomenuti da se ovaj tekst može odnositi i na druge struke u centrima za socijalni rad: pedagozi, psihologi, pravnici, specijalni pedagozi.

Dok sedite u toplim domovima postoje ljudi koji rade po pljusku bez ikakve novčane nadoknade za dežurstvo i rad to su moje kolege i to treba da znate. U hitnoj i policiji zakonom je regulisano plaćanje dezurstva, u centrima za socijalni rad jedan stručni radnik radi najmanje sedam dana u kontinuitetu-to znači znači sedam dana i više bez prestanka i bez odmora a vozač radi svaki dan u godini i oni za taj dodatni posao nisu plaćeni. To su ljudi zaposleni u centrima za socijalni rad.

Dok vi ovo čitate jednu socijalna radnica uprvo razgovara sa majkom i pokušava da je motiviše da se predomisli da ne ostavlja tek rodjenu bebu samo zato što se plaši da progovori o tome ko je otac.

Dok vi ovo čitate jedna socijalna radnica pokušava da smiri silovanu devojčicu i da joj pruži svu potrebnu pomoć i zaštitu.

Dok vi ovo čitate jedan socijalni radnik objasnjava tinejdzeru koji je pobegao od kuće da se sa hivom danas živi i do treba da porazgovara sa roditeljima.

Dok vi ovo čitate jedna mama sa modricama na licu i troje dece se useljava u Sigurnu kuću.

U jednom selu radnici centra za socijalni rad sahranjuju jednog deku koji nije imao nikog od srodnika i čija se smrt nikog ne tiče.

U selu pored neki klince su malo više popili, vozili auto bez dozvole i napravili saobraćanu nesreću, sada ih vode u Policiju da daju izjave a jedina su im podrška socijalni radnici u toj situaciji.

U tržnom centru su uprvo zvali socijalnu radnicu da odvede decu koja prose bilo gde samo da stoje u tržnom centru jer oni ne znaju sta da rade sa gladnom decom.

Dve maloletne devojke koje su morale dva spavaju sa klijentima za novac odlučila su da izađu iz lanca trgovine ljudima i sa njima je socijalna radnica.

Jedna samohrana majka se razbolela i ne zna gde će da ostavi svoje dvoje male dece a ona mora hitno u bolnicu, sada ce socijalna radnica da joj pomogne…

Socijalni radnici su oni ljudi koji uhvate za ruku beskućnika koji već dva dana nepokretan leži kod kontejnera, presvlače ga, i hrane i uveravaju da je bolje da bude u Prihvatilištu nego na ulici i da život može biti bolji kada se ne bude budio u smradu sopstvenog izmeta i urina.

Socijalni radnici su oni ljudi koji brinu o mladim maloletnim majkama, koji brinu o deci koja nemaju roditelje bake i deke.

Socijalni radnici su oni ljudi koji slušaju kako par narkomana viče i preti zato što ne znaju da brinu o bebi koja je gladna i mudra i koju odvode kod lekara da bi joj spasli zivot.

Socijalni radnici su oni ljudi koje smatrate krivim zato što se za majku svoje dece odabrali ženu sa kojom ne možete da se dogovorite oko dece posle razvoda braka.

Socijalni radnici su oni ljudi od kojih se očekuje da “znaju” ko je nasilan a ko nije, koga treba kazniti koga ne.

Socijalni radnici su oni ljudi za koje se kažu oni koji ih nikada nisu videli do otimaju i prodaju decu kada deci koju niko ne želi obezbede da odrastaju u porodici sa mamom i tatom sa mnogo ljubavi.

Znate ko su socijalni radnici?

To su oni ljudi koji u tri noću ostavljaju svoje dete sa temperaturom samo da bi pomogli “ničijem detetu”.

To su oni ljudi koji celu noć provedu ne odvajajući se od silovane dece.

Socijalni radnici su oni ljudi koji kupuju hranu i pružaju ruku onim ljudima koje kada vidite na ulici okrenete glavu jer su prljavi i neuredni.

Socijalni radnici su oni ljudi koji smiruju naoružane ubice koji prete da će ubiti sve da bi dobili na vremenu dok ne dodje policija.

Socijalni radnici su oni ljudi koji psihički obolele osobe koje svi odbacuju zbrinjavaju kako bi imali uslove dostojne čoveka i kako bi sprečili da ih ljudi pljuju i guraju po ulici a noću da ih pijani siluju i prebijaju.

Socijalni radnici su oni ljudi koji ulaze u kuće pored kojih vi nikada ne bi ni prolazili, koji ulaze u polusrušene kuće, izvode decu i majke i zajedno sa njima traze neki bolji dom.

Socijalni radnici su jedini ljudi koji bez ikakvih dnevnica i novčanih nagrada rade po celu noć i po ceo dan ne bi li ovo društvo bilo dostojanstvenije humanije i bolje.

Socijalni radnici su jedini stručni radnici koje možete da zovete u svako doba doba dana i noći na mobilni telefon i da im tražite pomoć, a ako su zauzeti onda ih opsujte nezadovoljni jer vi sebe vidite kao najvaznije na svetu i nemate vremena da sačekate do se pruži pomoć pretučenoj ili ostavljenoj deci.

Kada sledeći put krenete da kritikujete socijalne radnike jer “oni su ljudi od kojih svi sve bolje i više znaju” prvo recite kakvo bi ovo društvo bilo da nije njih i šta bi bilo kada bi oni prestali da rade sve ono šta niko sem njih nikada ne bi radio.
SREĆAN VAM PRAZNIK KOLEGE !”