Većina nas ima predstavu o tome koliko postupci za razvod braka mogu dugo trajati. Međutim, ukoliko su supružnici definitivno doneli odluku da se razvedu, onda je svakako najbrži način sporazumni razvod braka.

Nakon podnošenja predloga za sporazumni razvod braka, sudija kome je dodeljen predmet zakazuje ročište. Ukoliko bračni partneri imaju zajedničku maloletnu decu, onda najčešće sudija odmah, pre zakazivanja prvog ročišta, upućuje zahtev nadležnom centru za socijalni rad da dostavi nalaz i mišljenje. Centar treba da se izjasni da li je sporazum u najboljem interesu maloletne dece. Nakon što centar dostavi nalaz i mišljenje, sudija zakazuje ročište i poziva oba bračna partnera. To prvo ročište može istovremeno da bude i jedino ukoliko nema spornih pitanja među bračnim partnerima. Na tom istom ročištu sudija će objaviti presudu i naknadno dostaviti pismeni otpravak presude strankama.

Što se tiče troškova sudskog postupka, u praksi najčešće bračni partneri plaćaju troškove na jednake delove.

Ovo je ukratko objašnjenje sporazumnog razvoda braka koji je ujedno i najbrži i najjednostavniji način okončanja braka. Pritom, sporazum štedi i vreme i živce i novac bračnim partnerima.

Pre nego se upustimo u objašnjenje samog toka postupka i sadržine sporazuma o razvodu braka, potrebno je napraviti kratku digresiju.

Postupak razvoda braka je regulisan Porodičnim zakonom i Zakonom o parničnom postupku. Postoje dva načina okončanja braka:ž

1. razvod po tužbi,

2. sporazumni razvod. 

Praktično, u slučaju razvoda po tužbi obično nema saglasnosti bračnih partnera o razvodu, te je jedan od bračnih partnera “primoran” da podnese tužbu za razvod braka kako bi do istog došlo. Sporazumni razvod podrazumeva da su se bračni partneri odnosno supružnici dogovorili o svim bitnim pitanjima koja se tiču razvoda.

Pošto je sam naziv ovog članka “Kako se najbrže razvesti?” onda ćemo se baviti pitanjem sporazumnog razvoda.

Postupak razvoda na osnovu sporazuma supružnika je regulisan Porodičnim zakonom. Isti zakon propisuje i sadržinu sporazuma odnosno šta sporazum o razvodu braka mora  da sadrži:

  • pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava (u slučajevima kada supružnici imaju zajedničku maloletnu decu)
  • pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine ( u slučaju da su supružnici stekli zajedničku imovinu u toku braka).

Ukoliko bračni partneri nemaju zajedničke maloletne dece niti zajedničke imovine onda sporazum o razvodu braka sadrži samo “dogovor” supružnika o razvodu braka.

Sporazum o razvodu braka u svim slučajevima mora biti u pisanoj formi.

Predlog za sporazumni razvod braka se podnosi sudu na čijoj teritoriji bračni partneri imaju zajedničko prebivalište. Kako često u praksi, bar što se tiče grada Beograda, supružnici nemaju prijavljeno prebivalište na istoj adresi na kojoj i faktički žive, onda predlog mogu podneti sudu na čijoj teritoriji ima prebivalište jedan od bračnih partnera.

Nakon podnošenja predloga za sporazumni razvod braka, sudija kome je dodeljen predmet zakazuje ročište. Ukoliko bračni partneri imaju zajedničku maloletnu decu, onda najčešće sudija odmah, pre zakazivanja prvog ročišta, upućuje zahtev nadležnom centru za socijalni rad da dostavi nalaz i mišljenje. Centar treba da se izjasni da li je sporazum u najboljem interesu maloletne dece. Nakon što centar dostavi nalaz i mišljenje, sudija zakazuje ročište i poziva oba bračna partnera. To prvo ročište može istovremeno da bude i jedino ukoliko nema spornih pitanja među bračnim partnerima. Na tom istom ročištu sudija će objaviti presudu i naknadno dostaviti pismeni otpravak presude strankama.

Što se tiče troškova sudskog postupka, u praksi najčešće bračni partneri plaćaju troškove na jednake delove.

Ovo je ukratko objašnjenje sporazumnog razvoda braka koji je ujedno i najbrži i najjednostavniji način okončanja braka. Pritom, sporazum štedi i vreme i živce i novac bračnim partnerima.

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]