Jedno od osnovnih prava deteta, koje garantuju kako Konvencija UN o pravima deteta tako i Porodični zakon Republike Srbije, je da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Takođe, pravo je deteta da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost.

Nažalost, u praksi imamo česte situacije da roditelj kome je dete povereno na staranje (najčešće je to majka) ne dozvoljava drugom roditelju (najčešće je to otac) da redovno viđa dete u skladu sa modelom viđanja koji je predviđen sudskom odlukom. Razlozi za ovakvo ponašanje, odnosno uskraćivanje detetu da održava lične odnose i neposredne kontakte sa drugim roditeljem, su različiti: neuredno plaćanje alimentacije, odnosno neplaćanje alimentacije od strane drugog roditelja, nekad je to čista obest ili osveta jer je drugi roditelj zasnovao novu van/bračnu zajednicu. Razlozi su brojni i različiti. Opravdano se postavlja pitanje posledica koje ovakvo ponašanje roditelja, koji uskraćuje jedno od elementarnih dečjih prava, ostavlja na dete. 

Pravni “put” da roditelj, sa kojim dete ne živi, ostvari pravo na viđanje sa detetom, jeste da pokrene izvršni postupak ukoliko postoji pravnosnažna i izvršna sudska odluka. Celishodnost  i sve mane tog postupka su manje-više poznate većini. Roditelj sa kojim dete živi izbegava da preda dete drugom roditelju, pa se izvršenje često odlaže. Neretko se u ovim postupcima angažuju policija i organ starateljstva radi sprovođenja izvršenja.

Interesantno da je zakonodavac na sveobuhvatniji način obezbedio da se pravo deteta na izdržavanje zaštiti i ostvari kroz izvršni i kroz krivični postupak. Nažalost, to nije slučaj sa pravom deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, sa srodnicima (najčesće su to bake i deke) i drugim bliskim licima. Osim izvršnog postupka, nije predviđena krivična odgovornost za nesavesnog roditelja koji uskraćuje svom detetu pravo da održava lične odnose sa drugim roditeljem. Posledice nedavanja izdržavanja/alimentacije su otklonjive, ali posledice uskraćivanja detetu da viđa drugog roditelja i druga bliska lica su neotklonjive. U prvom slučaju imamo imovinske posledice, a u drugom imamo emotivne i psihološke posledice.

U praksi su retke situacije u kojima se pokreće postupak delimičnog lišenja roditeljskog prava ili pak postupak preventivnog/korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava. 

Ukoliko bi se kao posebno krivično delo uvelo  uskraćivanje prava detetu da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, srodnicima i drugim bliskim licima, roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo bi svakako dvaput razmislio pre nego sledeći put uskrati ovo pravo detetu. Univerzalni pravni standard jeste “najbolji interes deteta”. Roditelj koji uskraćuje bilo koje pravo svom detetu svakako se ne rukovodi ovim principom. Upravo bi to bio osnov  za sankcionisanje nesavesnog roditelja. 

Može se zaključiti da su očevi u nepovoljnijem pravnom položaju, jer zakonodavac predviđa krivičnu odgovornost za nesavesnog oca koji ne plaća alimentaciju. Međutim, zakonodavac ne predviđa krivičnu odgovornost za majku koja uskraćuje detetu da održava lične odnose sa drugim roditeljem i drugim bliskim licima.