Izdržavanje punoletnog deteta na redovnom školovanju

Izdržavanje punoletnog deteta na redovnom školovanju

Izdržavanje deteta kao pravni institut je regulisan Porodičnim zakonom Republike Srbije. Ono predstavlja jedan od segmenata sadržine roditeljskog prava. Osim izdržavanja, sadržinu roditeljskog prava čine: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. S jedne strane, izdržavanje je pravo deteta, a s druge strane je obaveza roditelja.

Odredbe o izdržavanju deteta su imperativne prirode što znači da ne mogu biti menjane voljom stranaka tako da odricanje od prava na izdržavanje nema pravnog dejstva.

S obzirom da izdržavanje predstavlja obligaciono-pravni odnos između poverioca izdržavanja (dete) i dužnika izdržavanja (roditelj), većina roditelja kojoj je u sudskom parničnom postupku utvrđena obaveza plaćanja izdržavanja se susrela sa pitanjem do kada traje ta obaveza.

Obaveza izdržavanja može trajati određeno ili neodređeno vreme. Visinu doprinosa za izdržavanje deteta utvrđuje sud u parničnom postupku u svakom konkretnom slučaju, uvek imajući u vidu minimalnu sumu izdržavanja.

Obaveza izdržavanja deteta po pravilu traje do punoletstva deteta, kada prestaje roditeljsko pravo po sili zakona jer dete tada stiče poslovnu sposobnost. Međutim od ovog pravila postoje dva izuzetka:
1. ako je punoletno dete nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ono će imati pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje, ili
2. ako se punoletno dete redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života, s tim da punoletno dete nema pravo na izdržavanje pravo na izdržavanje ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike. Da li bi plaćanje izdržavanja punoletnom detetu predstavljalo očiglednu nepravdu ili ne za roditelja/drugog krvnog srodnika, o tome odlučuje sud u svakom konkretnom slučaju.

Ukoliko roditelji maloletnog ili punoletnog deteta nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, onda obaveza izdržavanja prelazi na krvne srodnike u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogućnostima. Ova obaveza ne prelazi po automatizmu već se ista utvrđuje u sudskom postupku.

U ovom tekstu biće reči o izdržavanju punoletnog deteta koje se nalazi na redovnom školovanju.

Pojam redovnog školovanja je postao diskutabilan u poslednjih par godina. Ranije se pojam redovnog školovanja određivao u zavisnosti od načina finansiranja studenta: da li se finansira iz budžeta ili sam (samofinansirajući student). Ovo iz razloga jer je student, da bi nastavio studije na teret budžeta, morao redovno da polaže ispite i da upisuje godinu za godinom. Danas, kada postoji ekspanzija privatnih fakulteta (koje se pretežno plaćaju iz sopstvenih sredstava), činjenica načina finansiranja studenta za vreme studija je postala irelevantna. Pod pojmom redovnog školovanja se podrazumeva da punoletno dete redovno polaže ispite, izvršava druge obaveze na fakultetu (prisustvo na vežbama i dr.), da po isteku jedne školske godine upisuje narednu godinu studija, osim ako je iz opravdanih razloga u tome sprečeno.

Obaveza roditelja da plaća izdržavanje i obaveza punoletnog deteta da se redovno školuje su u korelaciji i međusobno se uslovljavaju. To znači da iz zakonske obaveze roditelja, da prema svojim mogućnostima izdržava punoletno dete koje se redovno školuje, proizlazi obaveza punoletnog deteta da na vreme izvršava svoje školske obaveze – redovno polaže ispite i po isteku jedne školske godine upisuje narednu godinu studija, osim ako je iz opravdanih razloga u tome sprečeno. Prema sudskoj praksi, ukoliko je do produženog školovanja došlo iz opravdanih razloga ili taj zaostatak nije znatan i ne može se pripisati nemaru deteta koje se školuje, onda će obaveza izdržavanja nastaviti da postoji. Postojanje opravdanih razloga za neuredno izvršavanje školskih obaveza, odnosno produžetak studija, u sporu za ukidanje obaveze izdržavanja je na tuženom punoletnom detetu da dokaže. Opravdanost razloga ceni sud u svakom konkretnom slučaju.

Zakonska obaveza izdržavanja punoletnog deteta može trajati najduže do navršene 26. godine života.

Prema Zakonu o visokom obrazovanju lice stiče status studenta upisom na akreditovane studijske programe koje organizuje visokoškolska ustanova, a finansiranje može biti o trošku budžeta ili iz sopstvenih sredstava (samofinansirajući student).

Pomenuti Zakon propisuje tri stepena studija:
– I stepen: osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije i specijalističke strukovne studije;
– II stepen: master akademske studije, master strukovne studije i specijalističke akademske studije.
– III stepen: doktorske akademske studije.

Ovakvo stepenovanje studija upućuje na zaključak da sva tri stepena studija predstavljaju redovno školovanje pa bi punoletno dete, kao poverilac izdržavanja, imalo pravo na izdržavanje od dužnika izdržavanja (roditelja) sve do navršene 26. godine. Za razliku od aktuelne sudske prakse, ranije je sudska praksa stajala na stanovištu da je završavanjem fakulteta punoletno dete završavalo svoje visokoškolsko obrazovanje što je bilo dovoljno da se osposobi za rad. Upis na poslediplomske (magistarske ili doktorske) studije predstavljalo je sticanje naučnog stepena obrazovanja što je bilo stvar ambicije punoletnog deteta i njegovih mogućnosti i nije se smatralo nužnim za osposobljavanjem za rad.

Prema Zakonu o visokom obrazovanju lice gubi status studenta u slučaju:
– Ispisivanja sa studija,
– Završetka studija
– Neupisivanja školske godine,
– Kad ne završi studije do isteka roka koji se određuje u dvostrukom broju školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa, osim u slučaju studija uz rad,
– Izricanje disciplinske mere isključenja sa studija na visokoškolskoj ustanovi.

Ukoliko punoletno dete izgubi, iz bilo kog od napred navedenih razloga, status studenta prestaje i obaveza izdržavanja od strane roditelja. Ponovno sticanje statusa studenta, npr. upisom studija na drugom fakultetu, nije od značaja za ponovno uspostavljanje obaveze izdržavanja od strane roditelja.

Autor: Marija N. Jovanović, advokat

 179 total views