Razvod braka

Razvod braka

     Nažalost, svedoci smo da brak kao institucija polako gubi na vrednosti. Ljudi se sve češće opredeljuju za vanbračnu zajednicu. U poslednjih 10-ak godina statistika pokazuje da se svake godine smanjuje broj sklopljenih brakova, a povećava broj razvedenih. Aktuelno se skoro svaki treći brak završi razvodom.  

   U Republici Srbiji brak predstavlja zajednicu života muškarca i žene. U toku je javna rasprava o nacrtu Zakona o istopolnim zajednicama koji bi regulisao pravni status zajednice života dva punoletna lica istog pola.

     Postupak razvoda braka je regulisan Porodičnim zakonom i Zakonom o parničnom postupku.  

     Brak može prestati na tri načina: usled smrti supružnika, poništajem I razvodom.

     Postupak razvoda braka se može pokrenuti na dva načina: predlogom za sporazumni razvod braka ili tužbom za razvod braka. Razlika je u tome da li postoji ili ne dogovor supružnika da okončaju brak.

     Za razvod braka nadležan je osnovni sud po mestu prebivališta tuženog, tužioca ili po mestu poslednjeg zajedničkog prebivališta supružnika.

     Ukoliko postoji saglasnost supružnika da se brak okonča, onda oni imaju mogućnost za zaključe sporazum o razvodu u pisanoj formi. U okviru ovog sporazuma, neophodno je da se supružnici dogovore oko vršenja roditeljskog prava ukoliko imaju dete/dece I oko podele zajedničke imovine, ukoliko su je stekli za vreme trajanja braka. Sporazum o vršenju roditeljskog prava mora da obuhvati dogovor o tome kojem roditelju će dete/deca biti povereno na staranje, način održavanja ličnih odnosa sa drugim roditeljem I iznos izdržavanja za dete/decu. Sporazum o deobi zajedničke imovine takođe mora biti ne samo u pisanoj formi već I overen od strane javnog beležnika (tzv. solemnizacija). Pritom treba imati u vidu da supružnici neće moći da overe sporazum o deobi zajedničke imovine kod javnog beležnika ukoliko je predmet overe nekretnina koja je u postupku legalizacije.

     Ukoliko se jedan od supružnika ne slaže sa razvodom, onda drugom supružniku preostaje mogućnost da pokrene postupak razvoda braka tužbom zbog ozbiljno I trajno poremećenih odnosa ili ukoliko se objektivno ne može ostvarivati zajednica života.

     Iako je osnovno načelo u porodičnim sporovima, koje propisuje Porodični zakon, hitnost postupka, nažalost u praksi se srećemo sa potpuno drugačijom situacijom. Dok Porodični zakon propisuje rok od 15 dana za zakazivanje prvog ročišta, u praksi se retko kada zakaže ročište pre isteka 2,3 meseca.

     U postupku razvoda braka, javnost je isključena. U pogledu troškova sudskog postupka, ne primenjuje se opšte pravilo da stranka koja u celini izgubi parnicu mora protivnoj stranci da naknadi troškove. U porodičnim sporovima, o naknadi troškova postupka sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti. Najčešće sudije odrede da svaka strana snosi svoje troškove.

     Ukoliko supružnici imaju maloletno dete/decu, onda je sud dužan da zatraži nalaz I stručno mišljenje o vršenju roditeljskog prava od organa starateljstva (centra za socijalni rad), porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. U praksi, sud skoro uvek traži od centra za socijalni rad nalaz I stručno mišljenje, a retko ili nikad od porodičnog savetovališta ili druge ustanove.

     Nakon sprovedenog stručnog postupka pred organom starateljstva (centar za socijalni rad), isti dostavlja sudu nalaz I stručno mišljenje o vršenju roditeljskog prava. Najčešće centar za socijalni rad ostavlja sudu da odredi visinu izdržavanja za dete/decu.

     Ukoliko su supružnici nezadovoljni nalazom I stručnim mišljenjem centra za socijalni rad, imaju mogućnost da ulože prigovor. Neretko, centar za socijalni rad ostane pri svom nalazu I stručnom mišljenju.

    Sledeća mogućnost jeste da supružnik, koji je nezadovoljan nalazom I mišljenjem centra za socijalni rad, predloži veštačenje. O ovom predlogu odlučuje sud, a troškove veštačenja snosi ona stranka koja je predložila izvođenje tog dokaza.

    Nakon izvedenih svih dokaza, u koje spade I saslušanje stranaka-supružnika, sud donosi odluku o razvodu braka.  Sudska odluka obavezno sadrži I odluku o vršenju roditeljskog prava, ukoliko supružnici imaju maloletnu decu.

    Ukoliko supružnici nemaju dete/decu ili su dete/deca punoletna, onda se kompletan postupak razvoda braka sprovodi pred sudom bez uključivanja centra za socijalni rad.

     Kao što je navedeno na samom početku ovog teksta, sve češće se ljudi opredeljuju za vanbračnu zajednicu. Najčešći razlog je izbegavanje dugotrajnih sudskih postupaka, međutim sudski postupak je skoro identičan kada vanbračni partneri imaju maloletno dete/decu. O prednostima I Manama bračne I vanbračne zajedcnice možete detaljnije pročitati ovde.

Autor: Marija N. Jovanović, advokat

 

 

 1,948 total views,  2 views today